Kad roditelji dođu u posjet…

Roditelji me posjete nekoliko puta godišnje. Kada dođe mama, to izgleda ovako:

Čim otvorim vrata nastupi opće veselje. Potom ona ostavi kofer sa strane, odmakne se metar od mene i kaže:
 – Opet si smršavila.
Ja dobro znam da nisam, ali ne, ona se ne da:
– Joj smršavila si, sto posto ništa ne jedeš. Ništa ne vodiš brigu o sebi.
Ja: – Idem svaki dan u menzu.
Ona: – Ma je, što doma nešto ne skuhaš. Daj da vidim kako ti stoje te rebatinke.
Onda uključi svoje posebne senzore i promatra me detaljnije nego detektor metala na aerodromu.
– Samo da znaš, ove rebatinke su ti puno bolje stale kad si ih kupila. Vidim po njima da si smršavila.
– Mama nosim ih, normalno da su se malo rastegnule.
– Ništa ne vodiš brigu o sebi, opet će ona.
– Sto posto jedeš bez veze, trebala bi više pazit na sebe.

Mame valja imaju taj ‘trebaš jesti’ sindrom. 

Kad smo kod hrane, kao student držim se jednog pravila koje glasi: Jedi u menzi dok možeš, jer ionako ćeš cijeli život kuhati.
Nije da ne znam baš ništa spremiti, ali menza ima svoje prednosti: družiš se s društvom, ne moraš poslije prati suđe i još možeš birati što hoćeš. Doduše nakon mjesec dana sva ti hrana ima isti okus, ali da menze zbilja ne valjaju ne bi redovi bili toliki.

Kad otac dođe u Zagreb on postupi malo drugačije:

Nikad nije spomenuo da sam mršava. Nikad nije spomenuo da malo jedem.

Kult 'velike tećice' :)
Kult ‘velike tećice’ 🙂

Njemu uvijek izgledam isto. Ali to nije sve, njegove metode su podlije. Nakon što se pozdravimo i on ostavi kofer, sljedeća postaja je moj frižider. Uvijek ga otvori i pažljivo promotri, jer će me poslije cinkati mami. To se uglavnom svede na rečenicu: Frižider joj je prazan.
Ja ne bih rekla da je prazan, prije minimalistički uređen. Ima unutra nešto hrane ali je pomno birana i pažljivo dozirana. 

Međutim očevo ‘drukanje’ nije bez razloga. Na prvoj godini moji su mi bili poslali paket. Klasična priča nas otočana i autobusa s ‘tećicama spize’. Kako sam bila brucoš htjeli su me obradovati s domaćom hranom. Na žalost, nije dobro završilo. Otac je mjesec dana poslije u frižideru našao istu salatu od hobotnice. Doduše, u nejestivom stanju. Meni je dan danas žao zbog toga, pa smo i pakete sveli na ‘minimalizam’:  za rođendan dobijem kolač. Međutim nekoliko godine poslije oni svejedno prvo provjere moj frižider da se unutra slučajno ne bi zatekla hrana koju su vidjeli i zadnji puta kada su bili kod mene.

Sve u svemu, čini se da se loše reputacije nikad neću riješiti i sve to zbog jedne hobotnice. Dobro, i još nekih stvarčica, ali to je već neka druga priča…

Oglasi

4 komentara Dodaj vlastite

  1. Zerdav kaže:

    Što ti je jadna hobotnica skrivila da je nisi pojela?

    1. volimteotoce kaže:

      Zapravo ne volim baš hobotnicu na salatu, pa sam je zaboravila :-/

  2. Agnes kaže:

    Sviđa mi se ovaj tekst zato što to nije samo “klasična priča otočana” nego i klasična priča generacija “dalmoša” na studiju u Zagrebu. Tako je meni govorila moja mama, tako ja govorim svojoj kćeri… i tako to postaje transgeneracijski sindrom. A zašto uvijek primjedbe na kilažu? Izgleda da mame regrediraju u ponašanju kada dođe do separacije i vrate se na egzistencijalno, a to je hrana.
    Hoće li nova generacija promijeniti priču, bilo bi zanimljivo pratiti, osim ako ne ostane u Zg-u :).

  3. volimteotoce kaže:

    Slažem se da se kroz priču o hrani i mršavosti u neku ruku želi alegorizirati sve one probleme i promjene koje nastaju tijekom odvajanja, pa nas hrana kao ono esencijalno ponovno vraća na početak, pod ‘majčine skute’ i pod roditeljsku skrb i kontrolu. Baš zato mislim da je to stvar koja se nikada neće promijeniti, dok god otočani budu odlazili i ponovno se vraćali svojim kućama. 🙂

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

w

Spajanje na %s