Prosinac, 1945.

Pravo je vrime prid Božić. Zima je, daži, slabo se roba suši po ovakvemu vrimenu. Sada se peru stracuni i podi po ciloj kući, svaka soba posebno jerbo doć će sveti blagoslov. Kad se uredu, u kamare će se stit najboje lancune što se čuvaju samo za bolest i blagoslov. Pomest će se komin, istrest pepel, uredit peć i kuhinja. A kuhinja, to je samo mala prostorija pod pločama – iznad ni bulte i ako ti štogod treba moraš izać vanka, na skale, koje vodu na pod u sobe. Ispod kamara je konoba. Sve je odvojeno i vaja sve sredit jerbo sveti blagoslov će sve obać.

IMG_20151223_101438 (4)

Kuću će doć blagoslovit pop (naziv rasprostranjen u narodu za katoličkog svećenika, op.a.) i tri mala (misli se na djecu, dječake). Znat ćemo da dohodu jer dica trču isprid blagoslova i viču: evo ih! Evo ih! E, to su doživljaji. Jedan od dice nosi vodu, škropilnicu, drugi ono za kadit, a treći nosi dvanjke. Dvanjke su nosili i u doba moje matere. To je ono što se stavi priko sedla od ogote ili mazge. Dvanjci imaju dvi bande otvorene da, kad gredu upoje, težaci mogu tu stit obid. Kod blagoslova kuća tu se stavi ono što blagoslovu dadu čejad. Kogod malo bogatiji dat će 5, 6 dinari, ali većinom se daju jaja, naranče, limuni, suhe smokve ili bočica uja. Ono što se u kući ima. Sve će se to stit u dvanjke i temu se niko neće čudit jer trebali digod stavit ono što se dobije. Čudno bi bilo doć bez dvanjci! Posli blagoslova popu se ne nudi ništa za izist jer se nema dovoljno ni za ukućne pa niko to ni ne očekuje. 

U ovo vrime puno je radosti, društva i veselja. Od svete Kate na 25. 11., misec dan prin Božića, počinje se društvo navečer skupjat po kominima i kantat.  Skupja se rodbina, ali najviše susidi i prijateji jerbo ni televizije, ni telefona, nego samo komin u kojemu je zima. A di neće bit zima kad ni plafuna, nego samo gole grede! Ali, čejad su otporna i niko ne govori zima je, nego se banci donesu prid komin i svi se zbiju okolo. Onda se počne kantat. Znaju se pjesme od svete Kate, ali zakanta se i Čestit svijetu i druge Božićne pjesme i tako svaku večer. Pije se vino pa se digod kogod malo i zašujka. Ko može donese po šaku boba, ali samo šaku jer više se čuva za varivo. Bob se onda peče na ževaru, kako kokice. Čini se jadno sladak, lip, a ako pukne, samo se raspuke u svojoj ljušturi.

Oglasi

Komentiraj

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava /  Izmijeni )

Google photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google račun. Odjava /  Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava /  Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava /  Izmijeni )

Spajanje na %s